OZGERIS
young community interventions
Проект социально-вовлеченного искусства в Казахстане / Socially-engaged art project in Kazakhstan (2019)
Проект был реализован в 3 городах Казахстана (Талдыкорган, Шымкент и Алматы) и состоял из серии воркшопов в области искусства соучастия и художественных микроинтервенций. По результатам воркшопа участники проекта (подростки 15-25 лет) совместно с приглашенным куратором (Антон Вальковский) и командой проекта «Komuniti Plus» (Эльмира Карманова, Мейржан Курманов, Айнур Калиева, Дастан Аккожа) разработали и реализовали 15 художественных проектов в городской среде.

The project was implemented in 3 cities of Kazakhstan (Taldykorgan, Shymkent and Almaty) and consisted of a series of workshops in the field of participatory art and artistic micro-interventions. According to the workshop results, the project participants (teenagers 15–25 years old), together with the invited curator (Anton Valkovsky) and the Komuniti Plus project team (Elmira Karmanova, Meirzhan Kurmanov, Ainur Kalieva, Dastan Akkozha) developed and implemented 15 art projects in the urban environment.

МЕТОД И СТРУКТУРА / METHOD AND STRUCTURE

В настоящее время практически во всех городах постсоветского пространства подростки часто оказываются «невидимы» при принятии городских решений — как важных стратегических и инфраструктурных, так и тактических. Подчас в их распоряжении нет элементарных механизмов и инструментов, чтобы донести свое мнение и потребности, а также чтобы обратить внимание на те проблемы и вызовы, которые перед ними стоят. Поэтому урбанистическая среда оказывается особо враждебна именно этой социальной группе горожан.

В каждом из трех городов — Талдыкорган, Шымкент и Алматы — мы работали не с общей и универсальной проблематикой, приложимой к контексту многих городов мира, но с локальной спецификой конкретных регионов, и теми жизненными сценариями, которые связаны с подростками — участниками проекта (целевая аудитория в возрасте между 15 и 25 лет). Актуальная социальная повестка также вносила коррективы в нашу деятельность, и многие проекты оказались реакцией на самые злободневные события в регионах — будь то межэтнический конфликт в Талдыкоргане, забастовка водителей в Шымкенте или насилие в отношении 12-летнего подростка в Таразе.
At this moment in almost all cities of the post-Soviet countries teenagers are often “invisible” in the process of urban decision-making – both on strategic and infrastructural, as well as tactical decisions. Sometimes they do not have at their disposal elementary mechanisms and tools to convey and express their opinions and needs, and also to draw attention to the problems and challenges that they face. Therefore, the urban environment is especially hostile to this particular social group of citizens.
In each of the three cities - Taldykorgan, Shymkent and Almaty - we did not work with a common and universal issue applicable to the context of many cities in the world, but with the local specifics of the regions, and those life scenarios that are associated with teenagers participating in the project (target audience between the ages of 15 and 25). The current social agenda also made adjustments to our work, and many projects were a reaction to the most pressing events in the regions – be it the ethnic conflict in Taldykorgan, the driver’s strike in Shymkent, or sexual violence against a 12-year-old girl in Taraz.
В рамках проекта мы сделали акцент на современном искусстве и таких формах паблик-арта как искусство соучастия и художественные микроинтервенции, то есть на художественных практиках, работающих в общественных пространствах, проблематизирующих локальные контексты и вовлекающих горожан и городские сообщества. Проект, таким образом, стал своеобразной «коробкой с инструментами» (toolbox) для подростков для самоорганизации, активизации позитивных городских изменений простыми методами «здесь» и «сейчас», формулирования и донесения до общественности существующих проблем. Ориентация на микроинтервенции и искусство соучастия также была обусловлена логикой прагматики: так как подросткам недоступны затратные механизмы социальных изменений (социокультурное проектирование или городское планирование) из-за недосягаемости ресурсов, невозможности принятия участия в грантовых конкурсах или городских бюджетах участия, нашим фокусом стала и ориентация на малозатратные и низкобюджетные решения.
During the Project we focused on contemporary art and such forms of public art as participatory art and art micro-interventions – on art practices working in public spaces that problematize local contexts and involve citizens and urban communities. The Project, thus, became a kind of “toolbox” for teenagers to self-organize, activate positive urban changes using simple “here” and “now” methods, formulate and present existing problems to the public.
The focus on micro-interventions and participatory art was also driven by the logic of pragmatism: since the costly mechanisms of social change (sociocultural design or urban planning) are not available to adolescents due to the inaccessibility of resources, the inability to participate in grant competitions or city participation budgets, our focus was on low-cost and low-budget solutions.
Структура работы во всех трех городах была схожей, и распадается на 3 блока: Теория — Проектирование — Практика. Средняя продолжительность занятости участников составила 12-14 часов, из которых 4 часа были заняты теоретическими занятиями в различных образовательных форматах (лекции, презентации, тренинги, воркшопы), и 8-10 часов — практическими.
В рамках теоретических блоков (лекций и тренингов) участники, в частности, узнали, какие эффективные способы формирования сообществ и продуктивных форм социальных взаимоотношений предлагает современное искусство. Как современные художественные практики активизируют самоорганизацию и солидарность горожан? Как в условиях ограниченных ресурсов привлечь внимание общественности к различным социальным вопросам и вопросам улучшения городской среды?
Нам было важно также передать участникам простые инструменты для анализа и мониторинга городской среды, поэтому в разных городах мы вводили ряд практико-ориентированных исследовательских блоков: тренинг по исследованию сценариев использования городских пространств и инфраструктурных проблем на основе методологии плейсмейкинга, а также художественное и кураторское исследование городской среды для проблематизации и актуализации городского наследия.
Практические блоки включали в себя проектные сессии и реализацию художественных проектов на улицах города. Нам было важно преодолеть вертикальную модель коммуникации (учитель/ментор/наставник и ученик) и выстроить горизонтальные связи между участниками, а также не предлагать какие-то готовые решения и навязывать их группе, а развивать собственные идеи участников. Таким образом куратор второго тура проекта исходил из принципов перформативного курирования, основанного на медиации и фасилитации, соучастного развития проектных идей. Для этого мы использовали такие технологии соучастного проектирования как Dragon Dreaming, World Cafe, Fish Bowl и др. В рамках проектных мастерских мы проходили цикл от формулирования и кристаллизации актуальной проблематики до разработки финальных решений, составления сметы проектов и плана обеспечения (плана реализации проектов).
The structure of work in all three cities was similar, and typologically falls into 3 blocks: Theory - Design - Practice. The average duration of employment of participants was 12-14 hours, of which 4 hours were occupied by theoretical studies in various educational formats (lectures, presentations, trainings, workshops), and 8-10 hours by practical ones.
In the framework of the theoretical blocks (lectures and trainings), the participants, in particular, learned what effective methods of forming communities and productive forms of social relationships contemporary art can offer. How do contemporary art practices activate the self-organization and solidarity of citizens? How, in conditions of limited resources, to draw public attention to various social issues and issues of improving the urban environment?
It was also important for us to give the participants simple tools for analyzing and monitoring the urban environment, so in different cities we introduced a number of practice-oriented research blocks: training on exploring infrastructure problems and scenarios for using urban spaces based on the placemaking methodology, as well as artistic and curatorial research on urban environments for the problematization and updating of urban heritage.
Practical blocks included design sessions and the implementation of art projects on the streets of the cities. It was important for us to overcome the vertical model of communication (teacher / mentor / curator and student / participant) and build horizontal connections between the participants, and not to propose any ready-made solutions and impose them on the group, but to develop own ideas of the participants. Thus, the curator of the second round of the project proceeded from the principles of performative curation, based on mediation and facilitation, and the participatory development of project ideas.
To do this, we used such participatory design technologies as Dragon Dreaming, World Cafe, Fish Bowl, etc. As part of the design sessions, we went through a cycle from the formulation and crystallization of topical issues to the development of final solutions, preparation of project estimates and a project implementation plan.

ШЫМКЕНТ / SHYMKENT

Нурсултан Туртаев, Айнур Калешова, Әділет Тастанбеков, Диёра Сайтмуратова / Nursultan Turtaev, Ainur Kaleshova, Adіlet Tastanbekov, Dyora Saytmuratova
«Шипа» /
«Излечение» /
«Cure»
Проект об излечении городской инфраструктуры /
Urban Infrastructure Healing Project
Последние полгода транспортная система Шымкента парализована. К проблеме с дорогами добавляется нехватка автобусов - люди могут часами ждать транспорт на остановке, а дождавшись, вынуждены ехать в плотно набитом транспорте, больше напоминающем общественную баню (в двадцатиместные автобусы обычно набивается по 60 человек). В 10 микрорайонов общественный транспорт не заезжает вовсе. Ситуация усугубляется задолженностью по заработной плате: 20 ноября десятки водителей автобусов и кондукторов муниципального автобусного парка отказались выходить на линию. При этом обещанный при приеме на работу размер зарплаты сократился в три раза и составил примерно 60 тысяч тенге без вычета налогов и пенсионных отчислений.
Проблемы с транспортом настолько системны, что кажется, ничего не сможет их решить. Будто над городом нависло проклятие, сглаз или порча. Можно ли найти выход из этой ситуации?
В казахской культуре существуют магические артефакты особого рода — амулеты-тумары, связанные с культурой кочевых народов. Устав ждать перемен участники проекта решили изгнать из города все плохое и «вылечить» инфраструктурные проблемы, прикладывая к ним тумар как подорожник. Увеличить шансы на «выздоравливание» города участникам поможет окуривание адыраспаном, отпугивающим злых духов, очищаюшим и спасающим среду обитания. Решение в виде традиционной магической техники в равной мере приложимо и для решения дорожных проблем, а также проблем с массовым спилом деревьев.
Получившаяся документация — это не столько осознанное маркирование городских вызовов и терапевтическая процедура, сколько последняя — отчаянная и ироничная — попытка спасти родной город.
The last six months, the transport system of Shymkent has been paralyzed. A shortage of buses is added to the road problem – people can wait for hours at a bus stop, and after waiting, they are forced to ride in densely packed vehicles, more like a public bath (usually 60 people get into 20-seat buses). In 10 neighborhoods, public transport does not drive at all. The situation is aggravated by wage arrears: on November 20, dozens of bus drivers and conductors of the municipal bus fleet refused to go on work. At the same time, the promised salary at the time of hiring was reduced by three times and amounted to approximately 60 thousand tenge without taxes and pension contributions.
Problems with transport are so systemic that it seems that nothing can solve them. As if a curse, evil eye, or spoilage hung over the city. Is there a way out of this situation?
In Kazakh culture, there are special kind of magical artifacts – tumar – amulets associated with the culture of nomadic peoples. Tired of waiting for changes, the project participants decided to expel all the bad from the city and “cure” infrastructure problems, applying tumar to them like a plantain. Participants will be helped to increase the chances of a city’s “recovery” by fumigation with adyraspan, which scares away evil spirits, cleanses and saves the living environment. The solution in the form of traditional magical technique is equally applicable for solving road problems, as well as problems with mass cutting of trees.
The resulting documentation is not so much a consious mapping of urban challenges and a therapeutic procedure as the last – a desperate and ironic attempt to save hometown.
«Сілтеме» /
«Ссылка» /
«Link»
Проект для наркозависимых /
Project for drug addicts
Юг Казахстана — это территория, через которую традиционно проходит наркотрафик из Афганистана. Недавно в Шымкенте участилась реклама синтетических наркотиков: жители города находят ее на стенах своих домов и гаражей. Неизвестные оставляют надписи с непонятными словами - «меф», «скорость», «соль». Правда, с каждым днем непонятны они лишь все меньшему количеству горожан. Ряд активистов пытаются закрасить надписи, но оказалось, что просто «взять и закрасить» нельзя: на это требуется не только разрешение местных исполнительных органов, но и самих хозяев дома или гаража, на котором рекламируют наркотические вещества.
В последнее время наркотики стали пропагандировать настолько открыто, что реклама сайта наркоторговцев до недавних пор висела на рекламных баннерах и билбордах в центре города (на пересечении улиц Тәуке хана – Ташенова). На баннере указан QR-код и название сайта. Дилеры даже предлагали поучаствовать в конкурсе за призы: для этого необходимо сфотографироваться с баннером, выложить в своих соцсетях и отметить друзей. За регистрацию также дают 1000 рублей, которые можно потратить на первую покупку.
Команда проекта решила развесить по городу свою QR-коды. Перейдя по ним, наркоманы смогут прочитать интервью других наркозависимых Шымкента, получить координаты реабилитационных центров и пунктов помощи или точки-геолокации «закладок» с мотивирующими историями людей, прошедших лечение и вернувшихся к нормальной жизни.
The south of Kazakhstan is the territory through which drug trafficking from Afghanistan traditionally passes. Recently, an advertisement for synthetic drugs has become more frequent in Shymkent: city residents find it on the walls of their houses and garages. Unknown leave inscriptions with incomprehensible words - «mef», «speed», «salt». A number of activists are trying to paint over the inscriptions, but it turned out that it is simply impossible to “take and paint it over”: this requires not only the permission of the local executive bodies, but also the owners of the house or garage themselves, where narcotic substances are advertised.
Recently, drugs have begun to be promoted so openly that until recently, advertisements for drug dealers' websites hung on advertising banners and billboards in the city center (at the intersection of Tuke Khan - Tashenov Streets). The banner contains a QR-code and the name of the site. Dealers even offere to participate in the competition for prizes: for this you need to take a picture with a banner, put it on your social networks and mark friends. For registration they also give 1000 rubles, which can be spent on the first purchase.
The project team decided to hang out their own QR-codes around the city. By linking on them, addicts will be able to read interviews of other drug addicts in Shymkent, get the coordinates of rehabilitation centers and help points or geolocation points of “drug tabs” with motivating stories of people who have been treated and returned to normal life.
«Карындас, таңысайық» / «Девушка, давай познакомимся» / «Girl let's meet»
Проект о насилии над детьми и подростками /
Project on violence against children and adolescents
События в Таразе всколыхнули всю общественность в Казахстане в ноябре этого года: 12-летняя школьница была изнасилована в туалете во дворе школы. Не смотря на усилия активистов, ситуация с харассментом и абьюзом детей и подростков меняется очень медленно. Только за 9 месяцев 2019 года в Казахстане зарегистрировано 680 преступлений против половой неприкосновенности детей, 252 ребенка совершили попытку суицида (из них погибли 130).
В полицию обращаются, по разным данным, только от 8 до 10 % детей. Пережившие насилие по прежнему боятся говорить о своем травматическом опыте по разным причинам. Из-за осуждения и травли (как в школе и семье, так и со стороны правоохранительных органов), а также в связи с тем, что 74 % насильников — это близкие люди, знакомые или родственники. Система по прежнему обвиняет жертву, традиция «ұят» принуждает детей стыдиться, а педагоги в школах советуют молчать. Крайними формами стала гименопластика (попытка «починить» «испорченного» ребенка) или насильственный брак подростка-насильника с его жертвой.
В рамках проекта участники поделились своими историями о харассменте — о ежедневной тревожности и страхе. Так как проблема носит, во многом, гендерно обусловленный характер (представители противоположного пола часто не видят в своих моделях поведения элементы абьюза — например, в кэтколлинге), участники разработали идею гендерно-чувствительного воркшопа, в рамках которого молодые люди знакомились с историями девушек-подростков, подвергшихся эмоциональному и физическому насилию. А также сняли социальный ролик, посвященный жестокости ұят и отсутствию понимания со стороны семьи.
The events in Taraz stirred up the whole country in November this year: a 12-year-old schoolgirl was raped in a toilet in the school yard. Despite the efforts of the activists, the situation with harassment and abuse of children and teenagers is changing very slowly. In just 9 months of 2019, 680 crimes against the sexual inviolability of children were recorded in Kazakhstan, 252 children attempted suicide (130 of them died).
According to various sources, only 8 to 10% of children go to the police. Survivors of violance are still afraid to talk about their traumatic experiences for various reasons. Due to judgment and bullying (both at school and in the family, as well as by the police), and also due to the fact that 74% of rapists are close people, acquaintances, or relatives. The system still blames the victim, the uyat tradition forces children to be ashamed, and teachers in schools advise to be silent. The extreme forms are hymenoplasty (an attempt to «fix» a «spoiled» child) or a violent marriage of a teenage rapist with his victim.
As part of the project, participants shared their stories about harassment — about daily anxiety and fear. Since the problem is largely gender-specific (representatives of the opposite sex often do not see elements of abuse in their behaviors — for example, in cat-calling), the participants developed the idea of a gender-sensitive workshop, in which young people got acquainted with the stories of teenage girls subjected to emotional and physical abuse. They also shot a social video on the cruelty of the uyat and the lack of understanding on the part of the family.
ТАЛДЫКОРГАН / TALDYKORGAN
Антон Цымбалов, Никита Малютин, Равиль Абдульменов, Карина Пай, Ангелина Хлюпина, Алан Сарымсаков, Нелля Гречкина, Алишер Исаханов, Жан Февральев, Максим Белко, Дарынбек Жумабекулы, Андрей Вединюков, Мирас Ахметов, Құдірет Арман, Мухамет Арман / Anton Tsymbalov, Nikita Malyutin, Ravil Abdulmenov, Karina Pai, Angelina Khlyupina, Alan Sarymsakov, Nella Grechkina, Alisher Isakhanov, Jean Fevraliev, Maxim Belko, Darynbek Zhumabekuly, Andrei Vedinyukov, Miras Akhmetov, Құdіret Arman, Muhamet Arman
«Адам қызғалдағы» / «Человеческий тюльпан» /
«Human Tulip»
Реконструкция забытой традиции примирения /
Reconstruction of a forgotten tradition of reconciliation
Жетысу — это традиционно один из самых полиэтнических регионов Казахстана. Представители не всех национальностей оказались здесь по своей воле: ряд народов — корейцы, курды, чеченцы — были насильственно переселены или депортированы. Но традиционная казахская культура всегда славилась своими высокими стандартами и технологиями гостеприимства и разрешения конфликтов, говорим ли мы о традиции ерулік (угощение вновь прибывшим соседям, чтобы они быстро привыкли к новой среде) или восклицание «Араша!» (принуждающее стороны остановить конфликт). Тем не менее, распри на национальной почве нередки и в настоящее время: один из последних произошел в Талдыкоргане в 2019 году.
Участники проекта решили вспомнить уже забытую традицию решения конфликтов, придуманную в 1945 году первым секретарем горкома Талдыкоргана Андреем Кондратенко — «Адам қызғалдағы / Человеческий тюльпан». Враждующие стороны формируют из своих тел — будто из лепестков — композицию в форме тюльпана, символизирующую единство народов, сопричастность, гармонию и стабильность интернационального сообщества. Удержать композицию и баланс группы, а также выдержать тяжелое физическое напряжение возможно только при помощи доверия, сотрудничества и слаженной групповой работы.
Проект участников, также представляющих различные народы, оказывается не столько реконструкцией некогда забытой традиции или формой терапии, но и настоящим — нематериальным — памятником многих столетий сосуществования разных национальностей Жетысу.
Zhetysu is traditionally one of the most multi-ethnic regions of Kazakhstan. Representatives of not all nationalities came here of their own free will: a number of peoples – Koreans, Kurds, Chechens – were forcibly resettled or deported. But traditional Kazakh culture has always been famous for its high standards and technologies of hospitality and conflict resolution, whether we are talking about the tradition of yerulik (treating newly arrived neighbors so that they quickly get used to the new environment) or exclaiming “Arasha!” (forcing the parties to stop the conflict). Nevertheless, disputes on ethnic grounds are not uncommon at the present time: one of the last occurred in Taldykorgan in 2019.
The project participants decided to recall the already forgotten tradition of conflict resolution, invented in 1945 by the first secretary of Taldykorgan city committee Andrei Kondratenko - “The Human Tulip”. The warring parties form from their bodies – as if from petals — a composition in the form of a tulip, symbolizing the unity of peoples, participation, harmony and stability of the multi-national community. Maintaining the composition and balance of the group, as well as withstanding heavy physical stress, is possible only with the help of trust, cooperation and well-coordinated group work.
The project of participants, also representing various nations, turns out to be not so much a reconstruction of a once forgotten tradition or a form of therapy, but also a real – intangible – monument of many centuries of coexistence of different nationalities of Zhetysu.
«Қияли автобус» /
«Автобус-призрак» /
«Ghost Bus»
Ирония как последняя надежда исправить ситуацию с общественным транспортом / Irony as the last hope to rectify the situation with public transport
Ситуация с общественным транспортом в Талдыкоргане — это история, полная боли и отчаяния. Особенно, если вы школьник или студент. Водитель, увидев вас, проедет остановку, потому что вы ездите по проездному. Либо же от вас могут потребовать оплатить полную стоимость билета, а при нежелании этого делать — попросту вышвырнут из транспорта. Но и это не самые худшие варианты. Казалось бы, автобусы должны ходить по расписанию, но водители часто предпочитают завершать маршрут на 3 часа раньше. Большинству жителей, включая подростков-участников проекта, приходится по 2 часа идти пешком домой по темным и холодным улицам. А перед этим бессмысленно ожидать автобус несколько часов, потому что диспетчеры убеждают, что он в пути и «вот-вот приедет».
Но разве можем мы не доверять службам общественного транспорта? Разве могут диспетчеры врать, а водители нарушать трудовой распорядок и условия трудового договора? Конечно же нет. Вероятно, автобусы при помощи магии и волшебства переходят в межпространственное измерение, где и продолжают свое движение. Награды ждут своих героев! Участники в рамках проекта поделились своими открытиями и травматическим опытом, а также отблагодарили водителей за невероятный вклад в развитие межпространственных перемещений.
The situation with public transport in Taldykorgan is a story full of pain and despair. Especially if you are a schoolboy or student. When the driver sees you, he will pass the bus stop because you have a free pass and do not have to pay. Or you may be required to pay the full cost of the ticket, and if you do not want to do this, you will simply be thrown out of transport. But these are not the worst options. It would seem that buses should go on schedule, but drivers often prefer to complete the route 3 hours earlier. Most residents, including adolescents participating in the project, have to walk home for 2 hours on dark and cold streets. And before that you have to wait for a bus for several hours, because the dispatchers convince you that it is on the road and is “about to arrive”.
But can we not trust public transport services? Can dispatchers lie and drivers violate the work schedule and terms of the employment contract? Of course not. Probably, buses with the help of magic enter the interdimensional space, where they continue to move. Rewards await their heroes! The project participants shared their discoveries and traumatic experiences, and also thanked the drivers for their incredible contribution to the development of interdimensional transporation.
«Талдықорған порталдары» / «Порталы Талдыкоргана» /
«Portals of Taldykorgan»
Интервенции в микрорайоне Восточный /
Interventions in the Vostochny microdistrict
Проблема открытых канализационных люков, угрожающих безопасности детей и подростков в Талдыкоргане, не только поднимается в региональной прессе (с иллюстрациями шокирующих видео), но в последнее время стала настоящим мемом благодаря вирусным видео местного эпатажного интернет-мем-персонажа Хана Досаева, удостоившегося отдельных репортажей на Первом канале «Евразия». Группа проекта в рамках исследования микрорайона Восточный через телесное взаимодействие с городской средой изучила антропологические характеристики люков. Результатом проекта стала серия перформансов и инсталляция, вдохновленная компьютерной игрой «Portal 2». В рамках второй части проекта была разработана система визуальной коммуникации подростков с похитителями люков.
The problem of open sewer manholes that threaten the safety of children and adolescents in Taldykorgan is not only raised in the regional press, but has recently become a real meme thanks to the viral video of the local shocking Internet meme character Khan Dosayev, who received several reports on the First channel “Eurasia”. The project team, as part of the research of the Vostochny microdistrict, studied the anthropological characteristics of manholes through bodily interaction with the urban environment. The project resulted in a series of performances and installations inspired by the computer game “Portal 2”. As part of the project, a visual system for communication with thieves of manhole covers was developed.
АЛМАТЫ / ALMATY
Айгерим Егизтаева, Нурбахыт Марат, Айдана Кадыр, Делия Айдаралиева, Жанэль Такенова, Айдын Кайролла, Альбина Тусупбекова, Молдир Балатурсынова, Алуа Турлыбекова, Диана Амантаева, Анастасия Тюменцева, Наурызбек Утешов, Дана Абатова, Аружан Сейтжан, София Мазманова, Стинг Ахтямов, Дана Кенжебек, Жан Кайыр, Михаил Мищенко, Екатерина Никанорова / Aigerim Egiztaeva, Nurbakhyt Marat, Aidana Kadyr, Deliya Aidaralieva, Zhanel Takenova, Aydin Kayrolla, Albina Tusupbekova, Moldir Balatursynova, Alua Turlybekova, Diana Amantayeva, Anastasia Tyumentseva, Aurizamyatov Ubekyantov, Abuyazantov Utenyazantov Utyzanaytova Abuyanthebaev, Dana Kenzhebek, Jean Kayyr, Mikhail Mishchenko, Ekaterina Nikanorova
«Бисмиллаһ: Қазақ дәнекері» / «Бисмиллаһ: казахская сварка» / «Bismillaһ: Kazakh Welding»
Проект об укреплении сейсмоустойчивости домов /
Project on Strengthening Earthquake Resistance of Houses
Верненские землетрясения 1887 и 1910 гг. стали поворотными событием, переопределившим внешний вид города и его градостроительную политику. Именно землетрясение 1887 года повлияло на развитие такой науки, как сейсмология. Благодаря ему в империи в конце ХIХ и начале ХХ веков появилась сеть сейсмических станций, одна из которых работала в Верном. Также после трагедии в городе запретили строить дома из сырца: под ними погибло самое большое количество людей.
Современные архитекторы Алматы о трагедии и требованиях сейсмоустойчивости будто и не вспоминают: японский архитектор Кадзуо Ватанабэ, побывав в городе в 2015 году, уверен, что при новом землетрясении большинство строений будут разрушены. Не сказать, что жители города не обеспокоены будущей катастрофой и масштабами разрушений: они скорее с покорностью принимают свою судьбу. Мало кто принимает участие в учениях. А почувствовав легкие толчки по ночам типичный алматинец, произнеся «Бисмиллаһ» («Во имя Аллаха») и перевернувшись на другой бок, снова засыпает.
Участники проекта, устав полагаться только на молитвы, выходят в город, чтобы укрепить дома универсальным казахским средством для починки любого предмета - «казахской сваркой» (скотчем). Те же дома, которые разрушаются сами и без землетрясения, вполне можно залатать пластырем. И так сойдет!
Verninsky earthquakes of 1887 and 1910 became a turning point, redefining the appearance of the city and its urban policy. It was the earthquake of 1887 that influenced the development of a seismology science. Thanks to it, a network of seismic stations appeared in the empire in the late 19th and early 20th centuries, one of which worked in Verny city. Also, after the tragedy, the city was forbidden to build houses from adobe: the largest number of people died under it.
It seems that contemporary Almaty architects don’t even remember the tragedy and the requirements of earthquake resistance: Japanese architect Kazuo Watanabe, having been in the city in 2015, is sure that most buildings will be destroyed in the new earthquake. Not to say that the residents of the city are not concerned about the future catastrophe and the scale of the destruction: they are more likely to accept their fate with humility. Feeling the light tremors at night, a typical Almaty man says “Bismilla” (“In the Name of Allah”), turns over onto the other side and falls asleep again.
The project participants, tired of relying only on prayers, go out to the city to strengthen their houses with a universal Kazakh tool for fixing any item – “Kazakh welding” (scotch tape). Those houses that are destroyed themselves without an earthquake can be patched with a plaster. And so it goes!
«Сенім тілі» /
«Язык доверия» /
«Language of Trust»
Проект об инструментах искренности и взаимопонимания /
Project on tools of sincerity and mutual understanding
Шрифт Брайля — это рельефно-точечный тактильный шрифт, предназначенный для письма и чтения незрячими и плохо видящими людям. Современные требования доступной среды рекомендуют государственным учреждениям дублировать тексты шрифтом Брайля, но некоторые институции подходят к этой задаче вполне формально, распечатывая тексты с шрифтом Брайля на плоских носителях в виде визуального (а не тактильного) изображения.
До недавнего времени алматинский гей-клуб находился в актовом зале общества слепых. До тех пор, пока организация об этом не узнала, и не попросила клуб съехать. Ситуация, в которой одно миноритарное и стигматизируемое сообщество дискриминирует другое, не столько иронична, сколько похожа на анекдот.
Визуальные метафоры до сих пор доминируют в нашем языке, когда речь идет о преодолении стигмы: «стать видимым», «выйти из шкафа». В проекте шрифт Брайля становится метафорой признания посредством прямого и тактильного человеческого контакта — более интимного и доверительная, нежели открытая и доступная большинству визуальная репрезентация. Участники проекта разрабатывают новый язык коммуникации и доверия между миноритарными группами, гордо заявляя о себе то, чего раньше стеснялись.
Braille font is a tactile dot-shaped font designed for writing and reading by blind and poorly seeing people. Contemporary requirements of an accessible environment recommend government agencies duplicate texts in Braille, but some institutions approach this task quite formally, printing texts in Braille on flat media in the form of a visual (rather than tactile) image.
Until recently, an Almaty gay club was located in the assembly hall of the Society of the Blind People. Until the organization found out about this and asked the club to move out. A situation in which one minority and stigmatized community discriminates against another is not so much ironic as it lookes like a joke.
Visual metaphors still dominate our language when it comes to overcoming stigma: “become visible”, “get out of the closet”. In the project, Braille becomes a metaphor for recognition through direct and tactile human contact - more intimate and trusting than visual representation open and accessible to most. Project participants are developing a new language of communication and trust between minority groups, proudly declaring about themselves what they were previously shy of.
«Экстрималды bus-фитнес мектебі» /
«Школа экстремального bus-фитнеса» /
«School of Extreme Bus-Fitness»
Проект о навыках выживания / Survival Skills Project
Вы опаздываете на важные встречи или в университет, потому что не можете попасть в автобус, когда он переполнен? Толкотня и обилие людей вызывает у Вас чувство клаустрофобии? Вы страдаете приступами паники, стараясь занять самое выгодное и комфортное место в транспорте? Не расстраивайтесь! Мы нашли для Вас решение! Школа экстремального bus-фитнесса! Мы научим Вас основам выживания в городских джунглях! Серия упражнений, разработанная по специальной методике нашими инструкторами, разрешит Ваш дискомфорт!
Are you late for important meetings or to university because you cannot get on the bus when it is overcrowded? Does crowding and an abundance of people make you feel claustrophobic? Do you suffer from panic attacks, trying to take the most profitable and comfortable place in transport? Dont be upset! We have found a solution for you! School of extreme bus fitness! We will teach you the basics of survival in the urban jungle! A series of exercises developed by a special technique by our instructors will solve your discomfort!
«Салғырттық құрбандарына» / «Жертвам беспечности» /
«To victims of carelessness»
Проект-предостережение / Caution project
Пока люди ходят по велосипедным дорожкам и добровольно подвергают себя опасности, участники проекта создают мобильный Мемориал жертвам беспечности. Объект является одновременно и преградой для пешеходов, вынуждая их сходить с дорожки, так и визуальным маркером, предупреждающим об опасности любителей наушников.
While people walk along bicycle paths and voluntarily endanger themselves, the project participants create a mobile Memorial to the victims of carelessness. The object is at the same time an obstacle for pedestrians, forcing them to go off the track, as well as a visual marker warning the headphone lovers about the dangers.
«Мақұлдау комиссиясы» / «Комиссия по одобрению» / «Approval Committee»

Проект о новых технологиях мотивации / Project on new motivation technologies

В ситуации, когда большинство людей не могут донести мусор до урны, наиболее частое решение окружающих — прибегнуть к осуждению и апеллировать к чувству стыда. Но Комиссия по одобрению верит в другие способы мотивации: в бихевиористские методики позитивного подкрепления! Вместо осуждения мы предлагаем аплодисменты, добрые слова, одобряющее похлопывание по плечу и грамоты! Донес мусор до урны? Ты — наш самый лучший герой!
In a situation where most people cannot bring garbage to the urn, the most common decision of others in Kazakhstan is to resort to condemnation and appeal to feelings of shame. But the Approval Commity believes in other ways of motivating: behavioristic methods of positive reinforcement! Instead of condemnation, we offer applause, kind words, approving pat on the shoulder and Certificates of Appretiation! Did you get the garbage to the urn? You are our best hero!
«Есімдер мен ат ауыстырулар» / «Имена и переименования» / «Names and Renamings»
Проект об инструментах трансмиссии культурной памяти /
Cultural Memory Transmission Tools Project
В Казахстане история с переименованиями всегда особенно актуальна. Так, совершенно недавно столица была переименована в третий раз (и возможно, будет переименована в четвертый), а судьбе казахстанских улиц и вообще не позавидуешь. Например, проспект Абылай хана уже успел побывать улицей Старокладбищенской, Вокзальной, проспектом Сталина и проспектом Коммунистическим.
Процедура переименования в традиционной казахской культуре — это явление нередкое и часто носящее магический характер. Младенцам, имеющим какие-то физиологические особенности (например, родимые пятна на лице), часто дают новые имена: Қалдыбек, Қалдыгүл, Меңдіқал, Анар, Анарбек. Перенесенная на масштаб города, эта процедура, вероятно, призывает к новой жизни через декоммунизацию и деколонизацию.
Имена казахских культурных героев и исторических деятелей, которыми названы современные улицы Алматы, часто незнакомы и неизвестны обычным жителям. Участники проекта выходят на улицы, чтобы рассказать жителям города об этих персоналиях от первого лица, став их прямыми имперсонаторами.

In Kazakhstan, the story of renamings is always especially relevant. So, quite recently, the capital was renamed for the third time (and, possibly, will be renamed for the fourth), and the fate of Kazakhstan streets cannot be envied at all. For example, Abylay Khan Avenue has already been named as Starokladbischenskaya, Vokzalnaya, Stalin Avenue and Kommunistichesky Avenue.
The renaming procedure in traditional Kazakh culture is a frequent and often magical phenomenon. Babies who have some physiological characteristics (for example, birthmarks on the face) are often given new names: Қaldybek, Қaldygul, Mendіkal, Anar, Anarbek. Transferred to the scale of the city, this procedure probably calls for a new life through decommunization and decolonization.
The names of Kazakh cultural heroes and historical figures who named the contemporary streets of Almaty are often unfamiliar and unknown to ordinary residents. Project participants take to the streets to tell the city residents about these personalities in the first person, becoming their direct impersonators.
«Таза ауа бекеті» / «Cтанция чистого воздуха» /
«Clean Air Station»

Решение экологических проблем Алматы / Solving of ecological problems of Almaty

Вы все время задаетесь вопросом, когда Алматы избавится от смога? Но все больше понимаете, что никогда? Хватит это терпеть! Мы придумали для Вас решение — мобильные станции чистого воздуха! Легкие, дешевые и простые в эксплуатации. Проект предполагает различные сценарии использования Станции в постапокалиптическом ландшафте.
You always wonder when Almaty will get rid of smog? But more and more understand that never? Enough tolerating this! We have come up with a solution for you - Mobile Stations of Clean Air! Lightweight, cheap and easy to operate. The project involves various scenarios for using the Station in a post-apocalyptic landscape.
«KatiPArty»
Проект-исследование механизмов политических технологий /
Research project of political technology mechanisms
1 декабря — в День Великого Праздника — произойдет то, чего мы так долго ждали. Катипа Апай — самопровозглашенная и первая центральноазиатская Б-ня — наконец-то открывает новую — самопровозглашенную и первую — Партию Светлого Будущего «KatiPArty» и примет в нее новых членов. В политической программе Б-ни — только самые чистые помыслы и нравственные идеалы. В рамках инаугурационной литургии Великой Катипа Апай состоится ритуал причастия, в процессе которого новые члены Партии смогут съесть Здравый Смысл, Бюджет, Совесть и Базовый доход. «KatiPArty» как политически активное сообщество существует только один день в году — в День Великого Единения Народа (1 декабря). Прием новых членов также возможен только в этот день.
В проекте Катипа Апай партия выступает как инструмент иронии — исследованием механизмов политических технологий и высказыванием об ангажированности любой политической деятельности.

On December 1 – the Day of the Great Holiday – will happen what we have been waiting for so long. Katipa Apay – the self-proclaimed and first Central Asian Goddess – finally opens a new – self-proclaimed and first – Party of Bright Future “KatiPArty” and will accept new members. In the political program of G-ss only the purest thoughts and moral ideals. Within the framework of the inaugural liturgy of Great Katyp Apay, a communion ritual will take place, during which new members of the Party will be able to eat Common Sense, Budget, Conscience and Basic Income.
In Katipa Apai’s project, the party acts as an instrument of irony — a study of the mechanisms of political technology and a statement about the engagement of any political activity.
This site was made on Tilda — a website builder that helps to create a website without any code
Create a website